Ovako je izgledao prvi motocikl na svetu: Izum Luisa doneo pravu revoluciju, sve je počelo od vatrenog oružja
Luis Gijom Pereco (19. februar 1816 – 5. april 1889) bio je francuski pronalazač i inženjer, poznat po tome što je 1869. godine podneo jedan od prvih patenata za funkcionalan motocikl. Pereco je rođen 19. februara 1816. u selu Almeneš, u francuskoj pokrajini Normandija. Nakon osnovnog školovanja u rodnom mestu, već sa 12 godina pokazao je interes za inženjerstvo, izumivši štap-pušku - vrstu štapa sa ugrađenim vatrenim oružjem.
Kasnije je pohađao seminar u Sezu, gde je razvio ideje koje je 1877. godine objavio u svom prvom delu Lois de l'univers, principe de la création (Zakoni svemira, načelo stvaranja). Zahvaljujući svojim postignućima, 1836. godine dobio je stipendiju za studije na École des Arts et Métiers u Šalon-sir-Marnu.
Od oružja do prvog motocikla
Preselivši se u Pariz, Pereco se posvetio radu na raznim izumima i patentirao ih. Među njegovim inovacijama ističu se višekomorna puška i mehanizam za zaključavanje (1841), kružna testera (1843) i naučni instrumenti poput Perecoove delilne mašine (1846), koja je omogućavala preciznu kalibraciju podeoka na staklenim termometrima pomoću mikrometarskog vijka.
Eksperimentirajući sa malim parnim motorom ugrađenim u okvir bicikla, Pereco je razvio jedan od prvih motocikala. Svoj dizajn patentirao je 16. marta 1869. pod brojem 83.691 i nastavio ga usavršavati do 1885. godine.
Klikom na link saznajte kako je nastala pneumatska guma.
Njegov motocikl imao je mesingom obložen jednocilindrični parni motor sa alkoholnim gorionikom smeštenim ispod sedišta, a temeljio se na okviru bicikla francuskog proizvođača Mišo. Pogon je bio omogućen dvostrukim remenima, a vozilo je moglo dostići brzinu od oko 14 km/h. Originalni primerak danas je izložen u muzeju Musée de l'Île-de-France u Šato de So.
Vojni šator i ostali izumi
Jedan od Perecoovih poslednjih izuma bio je sistem vojnih šatorskih stubova bez spoljnih užadi i bez klinova, za koji je 1879. godine podneo patent pod brojem 128.656. Njegov dizajn bio je znatno čvršći, jednostavniji i lakši od tadašnjih konvencionalnih šatora, što ga je činilo pogodnijim za vojnu upotrebu. Takođe je predložio mogućnost spajanja nekoliko četvrtastih šatora radi formiranja većih skloništa ili galerija.
Tokom života radio je i na drugim inovacijama, uključujući podmornicu sa propelerskim pogonom (1842), sistem ventila, dinamo-metarski stroj, višekomorni top za dalekometno gađanje poznat kao Perecoov top, univerzalnu delilnu mašinu i sistem inercijskog skladištenja energije za transport.
(Kurir.rs/ Index)
Bonus video: